Te\u017enje raznih naroda za stvaranjem vlastitih dr\u017eava oduvijek su bile dio me\u0111unarodnog sistema. Kurdski bira\u010di nedavno su glasali na referendumu u Iraku, Katalonci u \u0160paniji, a i Milorad Dodik \u010desto ih najavljuje u Republici Srpskoj. Referendum je vrlo ozbiljna stvar za jednu dr\u017eavu i kao takav otvara mnoga pitanja. U slu\u010daju kurdskog i katalonskog referenduma, zakonodavna tijela i politi\u010dki vrhovi obje dr\u017eave proglasili su ih neustavnim, ali su oni ipak odr\u017eani. Dodik i njegova politi\u010dka garnitura nisu se jo\u0161 odlu\u010dili odr\u017eati referendum, jer su svjesni da on ne\u0107e pro\u0107i bez velikih politi\u010dkih posljedica, ali to nikako ne zna\u010di da je takav scenario nemogu\u0107. Ne treba zaboraviti ni \u010dinjenicu da veliki broj politi\u010dara iz politi\u010dke opozicije u Republici Srpskoj imaju isto mi\u0161ljenje o referendum kao i Dodik.<\/p>\n
Dodik je organizovao referendum o Danu Republike Srpske i Svetom Stefanu koji je odlukom Ustavnog suda BiH\u00a0de facto<\/em>\u00a0progla\u0161en neustavnim. “Referendum nije secesija, on je samo pokazivanje na\u0161e namjere da nastavimo da slavimo 9. januar. Naravno da razumijemo da oni koji ne\u0107e da slave, ne moraju, kao \u0161to ni mi ne slavimo 1. mart koji se u BiH proglasio kao neki praznik”, rekao je tada Milorad Dodik.[1]<\/a>\u00a0Naravno da taj referendum nije bio separatisti\u010dki u smislu teritorijalnog razbijanja BiH, ali u sebi sadr\u017eava mnogo va\u017eniju poruku nego \u0161to se ona na prvi pogled \u010dini. Ovim referendumom ru\u0161e se dr\u017eavne ustanove, odnosno nastoji se pokati njihova nesposobnost. Tako\u0111e, Dodik ispituje do koje granice strpljenja Me\u0111unarodne zajednice mo\u017ee i\u0107i. Dodik jasno pokazuje tendencije ignorisanja dr\u017eavne nadle\u017enosti svaki put kad BiH kao dr\u017eava ne\u0161to zaklju\u010di, a pri tome stavovi ili interesi RS-a nisu iznad dr\u017eavnih ili federalnih.<\/p>\n Dakle, nije u pitanju ‘samo’ proslava Dana RS-a, ve\u0107 ideja njenog nastanka. Referendumom se \u017eeli re\u0107i da je Republika Srpska nastala 9. januara 1992. godine, \u0161to je \u010din odavanja priznanja srpskoj politici s po\u010detka devedesetih. Badinterova komisija 11. januara 1992. godine ocijenila je da BiH ispunjava sve uslove da postane nezavisna republika, posebno naglasiv\u0161i da je njen ustav defini\u0161e kao “demokratsku dr\u017eavu” koja garantuje ravnopravnost svih njenih naroda. Komisija je imala pet stalnih \u010dlanova koje, a imenovali su ih sudije Ustavnog suda Evropske Unije u jesen 1991. godine. Ovo je bila arbitra\u017ena komisija, a mi je volimo danas nazvati ‘Me\u0111unarodna zajednica’. Imaju\u0107i u vidu tada\u0161nju odluku ove komisije, vladaju\u0107a struktura u RS-a, dakle, otvoreno priznaje da je prvo nastala RS u januaru 1992. godine, a zatim da je po\u010deo rat u aprilu 1992. ukratko, bosanski Srbi potpomognuti Srbima iz Srbije suprotstavili su se odluci i stavovima arbitra\u017ea o nezavisnosti BiH!?<\/p>\n U periodu kada je najavljen referendum o Danu Republike Srpske, mnogi su ga nazvali Dodikovim ‘predizbornim’ referendumom, \u0161to je bila velika gre\u0161ka, jer se taj referendum nije smio etiketirati kao predizborni, ve\u0107 kao instrument koji ru\u0161i dr\u017eavu BiH i njene institucije. Reakcije Me\u0111unarodne zajednice su bile o\u010dekivane, ali zna\u010dajnih poteza nije bilo. “Stavovi me\u0111unarodne zajednice su o ovom pitanju dobro poznati \u2013 apeliramo na RS da ne odr\u017ei referendum”, kazao je Valentin Inzko, dodaju\u0107i da su odluke Ustavnog suda BiH obavezuju\u0107e i da “nikakav referendum ne mo\u017ee promijeniti tu \u010dinjenicu”.[2]<\/a> Odr\u017eavanje referenduma nije sprije\u010deno, ali je nagla\u0161eno da \u0107e se organizatori suo\u010diti s poljedicama tog protuustavnog i nezakonitog postupka. Na Incku ostaje da nam ka\u017ee kada…<\/p>\n Politi\u010dari iz RS-a isti\u010du da je Bakir Izetbegovi\u0107 kriv za politi\u010dku krizu u BiH, a koja je izazvana njegovom apelacijom Ustanom sudu BiH za ocjenu ustavnosti \u010dlanova Zakona o praznicima Republike Srpske, kojim se 9. januar utvr\u0111uje kao slu\u017ebeni praznik Dana RS-a. Me\u0111utim, srpska separatisti\u010dka politika koju vodi Dodik postojala je i prije apelacije.<\/p>\n Pitanje je sada da li \u0107e Dodik pozvati glasa\u010de na referendum o nezavisnosti Republike Srpske i da li \u0107e taj referendum biti obavezuju\u0107i ili neobavezuju\u0107i, kao i da li \u0107e referendumi u Kurdistanu i Kataloniji slu\u017eiti kao vjetar u le\u0111a i dovesti do dugo najavljivanog referenduma u RS-u? Dodikove prijetnje referendumom trebaju se shvatiti ozbiljno, a referendum se vi\u0161e ne bi trebao nazivati Dodikovim predizbornim marifetlucima. Degradira to referendum, naravno, ali istovremeno umanjuje i njegov zna\u010daj u o\u010dima javnosti, \u0161to je vrlo negativna stvar za suverenitet BiH.<\/p>\n Zanimljivo je i da su referendumi u Kurdistanu i Kataloniji organizovani u veoma kratkom vremenskom razmaku. Preko 90% Kurda i Katalonaca glasalo je za svoju neovisnost. Rezultati kurdskog referenduma u Iraku podigli su cijelu regiju na noge. Vojni sukobi, ukoliko do\u0111e do sprovedbe rezultata referenduma, skoro su izvjesni. Katalonski referendum je bio izuzetno popra\u0107en medijski. Regionalna policija Katalonije odbila je zatvoriti birali\u0161ta kako bi se sprije\u010dilo odr\u017eavanje referenduma, nakon \u010dega je uslijedila operacija \u0161panske nacionalne policije i civilne garde. Nasilje policije prilikom poku\u0161aja sprije\u010davanja referenduma do\u0161lo je kao ‘kec na desetku’ katalonskom predsjedniku. Me\u0111unarodna javnost ‘saznala’ je \u0161ta Katalonija \u017eeli, a \u0161panska nacionalna policija prikazana je kao izuzetno nasilna prema Kataloniji i njenim gra\u0111anima.<\/p>\n Postoje neke sli\u010dnosti izme\u0111u Katalonije i Republike Srpske, odnosno njihovih namjera i \u017eelja da postanu neovisni od mati\u010dnih dr\u017eava, ali postoji i nekoliko razlika. Katalonija, sa svojim glavnim gradom u Barceloni, je autonomna \u0161panska regija. Ima 7,5 miliona stanovnika, \u0161to je 16% stanovni\u0161tva \u0160panije. Regionalna vlada Katalonije ima sopstvenu policiju i zna\u010dajne ovlasti u zdravstvu i obrazovanju. Me\u0111utim, klju\u010dne oblasti kao \u0161to su porezi, vanjski poslovi, odbrana, luke, aerodromi i vozovi kontroli\u0161e centralna vlada u Madridu. Katalonci \u017eele nezavisnot jer su nezadovoljni ograni\u010denom autonomijom i smatraju da Katalonija doprinosi mnogo vi\u0161e od onoga \u0161to joj \u0161panska vlada daje. Tako\u0111e, mnogi Katalonci isti\u010du i kulturolo\u0161ke razlike regiona od ostatka zemlje, uklju\u010duju\u0107i tradiciju i jezik. S druge strane, RS je bosanskohercegova\u010dki entitet sa oko milion stanovnika, \u0161to je oko 34.8% stanovni\u0161tva BiH. Entitetska vlast u RS-u ima daleko vi\u0161e ovlasti od Katalonije. Recimo, RS ima sopstvenu policiju, samostalno zdravstvo i obrazovanje. RS kontroli\u0161e svoje puteve, luke, aerodrome i vozove. RS, za razliku od Katalonije, najvi\u0161e isti\u010de vjerske razlike.<\/p>\n Dakle, bez obzira na neke od sli\u010dnosti izme\u0111u Katalonije i RS-a, me\u0111u njima postoji velika razlika. Prvo, Katalonija je historijska zaostav\u0161tina i dugo djeluje kao autonomna jedinica u sklopu \u0160panije. Prvu neovisnost stekla je 988. godine od Karolin\u0161kog kraljevstva, ali je tokom svoje historije u ve\u0107ini slu\u010dajeva djelovala kao udru\u017eena autonomija sa drugim dr\u017eavama. Sastavni dio \u0160panije je od 12. stolje\u0107a, a kada je \u0160panija postala republika 1931. godine, Katalonija je dobila ve\u0107u politi\u010dku autonomiju unutar dr\u017eavnih granica \u0160panije. Nakon zavr\u0161etka \u0161panskog gra\u0111anskog rata, Francisco Franco ukinuo je status autonomije Kataloniji, a za vrijeme Francove vladavine (1939-1975) \u0160panija je poku\u0161ala sistematskom politikom ugu\u0161iti Katalonsku kulturu. Simboli koji su upu\u0107ivali na Katalonsku kulturu bili su zabranjeni, dok su roditelji morali birati \u0161panska imena za svoju djecu. Tako\u0111e, katalonski jezik bio je zabranjen u javnosti. Nakon demokratizacije \u0160panije poslije Francove diktature, autonomija se ponovo uspostavila, a \u00a01979. godine izdat je novi ustav Katalonije.<\/p>\n S druge strane, Republika Srpska nastala je 9. januara 1992. godine, a kao administrativna jedinica u sklopu BiH ozakonjena je Dejtonskim mirovnim sporazumom 1995. godine. Nezavisnost BiH i politi\u010dki establi\u0161ment Alije Izetbegovi\u0107a predstavljen je poput Francove vladavine i diktature. No, Srbi su zaboravili da je Ustav Republike BiH garantovao jednaka prava svim gra\u0111anima, te da je republika pripadala Srbima, Hrvatima, Bo\u0161njacima, i ostalim. Do zabrane srpskog jezika, kulturnih simbola, pravoslavne tradicije, i gradnje religijskih objekata nikada nije do\u0161lo. Kataloncima je sve to bilo zabranjeno. Svako je imao jednako pravo da se izra\u017eava u BiH. Na\u017ealost, sva navedena prava nisu bila dovoljna da se srpski politi\u010dki establi\u0161ment uvjeri da Srbi nisu ugro\u017eeni, te se bili ‘prinu\u0111eni’ izvr\u0161iti agresiju na BiH. Republika Srpska, za razliku od Katalonije, koristila je instrumente etni\u010dkog \u010di\u0161\u0107enja, genocida, progona, sistematskog silovanja i namjernog ru\u0161enja bogomolja, a kako bi do\u0161la do svog cilja tj. priznanja u Dejtonu. Iz prethodno navedenog mo\u017ee se zaklju\u010diti da, za razliku od Republike Srpske koja je nastala na zlo\u010dinima protiv \u010dovje\u010dnosti, Katalonija ima kontinuitet svog postojanja, ali da \u010dak i kao takva mora postojati u skladu sa \u0161panskim ustavom i normama me\u0111unarodnog prava.\u00a0Drugo, za razliku od Katalonije, Republika Srpska nema svoju teritoriju u kontinuitetu. Br\u010dko distrikt razdvaja teritoriju RS-a na dva djela. Tre\u0107e, Katalonija nije nikada poslala poruku da za one koji su druga\u010diji od Katalonaca nema mjesta u Kataloniji. \u010cinjenica da politi\u010dke poruke iz RS-a jasno govore da za nesrbe u tom entitetu nema mjesta. Na primjer, Milorad Dodik otvorio je studentski dom na Palama nazvan po ha\u0161kom osu\u0111eniku Radovanu Karad\u017ei\u0107u.<\/p>\n \u010cetvrto, Katalonija nije izrazila \u017eelju da se pripoji nekom od susjeda. Ona je autonomska regija koja \u017eeli da u\u017eiva u nezavisnosti u kojoj se granice ne bi prekrajale, dok RS te\u017ei ka ujedinjenju sa Srbijom. Milorad Dodik jasno upu\u0107uje na ovo “…ne \u017eeli da se odrekne snova da Republika Srpska i Srbija budu jedno” a naveo je i da “\u017eele biti u zajednici sa Srbijom”.[3]<\/a> Ideja za otcjepljenje Republike Srpske nastala je 1992. godine, ali je ideja velike Srbije mnogo starija, a od priznanja RS-a u Dejtonu to je i glavna mantra RS-a za \u0161iroke mase. Granice izme\u0111u dr\u017eava Srbije i Bosne i Hercegovine ne mogu se mjenjati bez novih sukoba, a pitanje je za politi\u010dare iz Republike Srpske da li \u017eele da vide nove \u017ertve na Balkanu? Ovoga je svjestan i Mladen Ivani\u0107, srpski \u010dlan Predsjedni\u0161tva Bosne i Hercegovine. Gostuju\u0107i u emisiji Po\u0161teno 09.10.2017. godine na Federalnoj televiziji, Ivani\u0107 je predstavio tri scenarija kako se Republika Srpska i Srbija mogu ujediniti. Prvi scenarij, Republika Srpska i Srbija mogu se ujediniti dogovorom strana (Bo\u0161njaka, Srba, i Hrvata) u Bosni i Hercegovini. Zaklju\u010dio je da je ovo potpuno nerealno o\u010dekivati. Drugi scenarij, da me\u0111unarodne institucije to nametnu i prihvate. \u0160to je tako\u0111e nerealno za Ivani\u0107a. Tre\u0107i scenarij, uklju\u010duje rat kao sredstvo za ispunjenje ovog cilja. Za njega \u010detvrti scenarij ne postoji. Ivani\u0107 je tom prilikom rekao da on li\u010dno nije za rat, te da on nikad ne bi izabrao rat kao sredstvo za ostvarenje odre\u0111enog politi\u010dkog cilja.[4]<\/a> Ipak, Ivani\u0107 u svojoj re\u017eiji nije rekao da je rat nerealna opcija kao \u0161to je to rekao za prethodna dva spomenuta scenarija.<\/p>\n Ubrzo nakon referenduma u Kataloniji, Dodik je poslao poruku Europskoj uniji u kojoj je tra\u017eio vi\u0161e razumijevanja za njegove politi\u010dke ideje. “\u010culi smo EU koja je rekla da je to unutra\u0161nja stvar \u0160panije, a mene interesuje da li su procesi koji se de\u0161avaju u BiH unutra\u0161nja stvar BiH ili njihova stvar”, izjavio je Milorad Dodik, dodaju\u0107i: “mo\u017eda je vrijeme da upravo na ovim doga\u0111ajima po\u010dnemo racionalno razgovarati o mogu\u0107em mirnom razlazu u BiH, jer taj proces treba po\u010deti, s obzirom da ovakva BiH sa masovnim intervencionizmom me\u0111unarodne zajednice nije uspjela. Kao takva, ona je o\u010digledno u definiciji propalih dr\u017eava. O tome govore sve ove aktivnosti u zadnje vrijeme”.[5]<\/a> Jasno je da Milorad Dodik koristi referendum kao sredstvo kampanje za mobilizaciju bira\u010dkog tijela, \u0161alju\u0107i poruku kako se njegova politika konstantno brine o RS-u i srpskoj ‘\u010dasti’. Ipak, Dodik je zaboravio jednu od su\u0161tinskih razlika izme\u0111u Katalonije i Republike Srpske, a to je da Katalonija nije u sastavu \u0160panije kao administrativna jedinica koja svoje postojanje temelji na mirovnom sporazumu. Republika Srpska nastala je kao privremeno rje\u0161enje, odnosno kao rezultat mirovnog dogovora iz Dejtona i svaki poku\u0161aj koji bi doveo do njene nezavisnosti doveo bi do revizije mirovnog sporazuma, \u0161to bi u kona\u010dnici dovelo do novog sukoba. Kome takav scenarij u ovom momentu, u ovakvoj dr\u017eavi i zbog kojih ciljeva treba trebao bi objasniti sam Milorad Dodik.<\/p>\n [1]<\/a> Nezavisne novine. (10. decembar 2017). Dodik: Referendum nije secesija, samo \u017eelimo da slavimo 9. januar. Dostupno na www.nezavisne.com\/novosti\/bih\/Dodik-Referendum-nije-secesija-samo-zelimo-da-slavimo-9-januar\/386774<\/span><\/p>\n [2]<\/a> Al Jazerra. (10. septembar 2016). Inzko: Referendum u RS-u se mo\u017ee rije\u0161iti zakonskim putem. Dostupno na balkans.aljazeera.net\/vijesti\/inzko-referendum-u-rs-u-se-moze-rijesiti-zakonskim-putem.<\/span><\/p>\n [3]<\/a> Buka. (18. septembar 2017). Reakcije na Dodikovu izjavu o “spajanju RS i Srbije”. Dostupno na www.6yka.com\/novost\/129126\/reakcije-na-dodikovu-izjavu-o-spajanju-rs-i-srbije.<\/span><\/p>\n